Free bodypaint

0
135

Volim reći da starim. Dobro, svi starimo. Razlika između mene i, možda, tamo nekoga je to što ja ne starim u glavi i ostajem dijete djetetu. Kad meni ponestane ideja, uskače Dalila sa svojim fiks idejama.

Danas je ona školarac, prvačić. Ali sjećam se jedne prilike kad smo došli kući iz vrtića. Ja umoran, nisam spavao dobro. Bilo taj dan snimanja na poslu, nekih terena, stigao sam i trening obaviti, i sve u vrijeme da stigem po nju. Kaže mi u autu kako voli da šminka sebe, druge.. i ništa ja to ne registrujem. Ok, pa svaka djevojčica voli šminku.

Ušli, raspremili se i pita me odmah može li ona da crta i šminka po papiru. Naravno dopuštam. I govorim da bude pored mene, za stolom. A ja ću leći na pod. Vruće je bilo…

Ma samo na nekoliko minuta sam zatvorio oči, kad sam se trznuo sve mi hladno po meni. Dalila čuči, drži nešto u rukama.. pogledam se… imam šta vidjeti, našminkan sam, iscrtan po prsima, na licu, čelu.. svuda..

Pogledam je, pa pitam šta uradi – samo se nasmija. I nasmijem se i ja. Njena mašta nema kraja, njene ideje nemaju granice, njene želje nemaju materijalnu vrijednost. To je nešto posebno…

Da samo čujete njene fiks ideje..

KOMENTARIŠI

Please enter your comment!
Please enter your name here